Globalna perspektiva 06

Razoreni identiteti

Globalna perspektiva 06

Globalna perspektiva 06

Analizu dekana Fakulteta društvenih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit prof.dr. Kudreta Bulbula.

Gde vode čovečanstvo sve razoreniji identiteti i pripadnosti?

Kada pogledamo na period u kojem živimo vidimo da je veoma sličan sa periodom pre 1. svetskog rata. Ukoliko ne izvučemo pouku iz prošlosti uvek kažemo da se „istorija ponavlja“.

Tačno pre 100 godina u svetu je vladao period stvaranja novih identiteta i nacionalnih pripadnosti. Otvoren je rat prema imperijama. Počeli su da se pojavljuju razni identiteti u svim geografskim predelima, većina bez istorijske prošlosti i vrednosti. Na kraju ovog procesa raspale su se sve imperije na čelu sa Osmanskom, Britanskom i Austrougarskom imperijom.

Nažalost svet i dalje se nije rešio problema koji je nastao zbog Francuske revolucije i procesa širenja nacionalizma u tom periodu. Ova bolest je zahvatila celi svet i danas u talasima nastavlja sa svojim negativnim uticajem. Ni dva svetska rata nisu bila dovoljna za rešavanje ovog problema. Ova opasnost i dalje stoji poput noža iznad glava brojnih zemalja. Kada pogledamo na period u kojem živimo vidimo da je veoma sličan sa periodom pre 1. svetskog rata. Raspad zemlja na Balkanu, Istočnoj Evropi, Bliskom Istoku i Španija koja je ušla u proces raspada. I nije problem samo zemalja koje su se raspale i koje su u procesu raspada. Novoformirani mali identiteti predstavljaju nove tempirane bombe u brojnim regijama.

Nakon raspada imperija i nastankom novih identiteta i država nismo pridobili veći mir u svetu. Čak suprotno od toga sve novo nastale zemlje postale su lakši plen za globalne imperijalističke sile.

Dobro, a gde nas vodi sve veća etnička i mezhebska podela? Gde će se ona zaustaviti?

Ovo stanje možda i nije tolika nepoznanica za čovečanstvo. U periodu vlada feudalizma u Evropi, feudalni vlasnici zemljišta su takoreći pod ropstvom držali i čovečanstvo.

Isto tako koliko su ljudi u periodu vladavine anadolskih begluka pre Osmanske imperije bili slobodni da se kreću i rade.

Šta može doneti raspad država, identiteta i pripadnosti čovečanstvu sa aspekta ekonomije, trgovine, zdravstva, obrazovanja i putovanja, osim otežanja postojećih uslova. Sa raspadom mega identiteta koji doprinose socijalizaciji ljudi i jačanju zajedničkoj pripadnosti ljudi će ostati usamljeniji i ranjiviji. Ovo stanje će izazvati brojne psihološke, sociološke i patološke probleme i posebno velike problema na polju sigurnosti. Danas najveće sigurnosne probleme za sve države u svetu predstavljaju male terorističke grupe ili individualaci koje je veoma teško utvrditi i pratiti. Šta može biti danas opasnije od malih skupina i grupa koje su se izolovale od ostatka sveta i koje su stvorile svoje neke vrednosti prema posebnim identitetima i pripadnostima.

Zar nije dovoljan ceh kojeg je do sada platila naša regija, čovječanstvo i svet. Koliko će još nevini narodi i geografski predeli plaćati ceh zbog ideja o etničkim i mezhebskim podelama. Koliko će zemlje nasedati na imperijalističku igru „zavadi, podeli pa vladaj“. Jer ove etničke i sektaške podele nisu ni racionalne niti humane niti moralne, ali niti islamske.

Jer kao što je rekao poznati turski pisac Necip Fazil „Stanite velike mase ovaj put je ćorsokak i on ne vodi ka boljem“. Danas umesto podela moramo više raditi na spajanju, dijalogu, zajedničkim vrednostima, moralnim i principijelnim stavovima. Moramo veću važnost posvetiti svemu što je univerzalno, humano, moralno i prema islamskim vrednostima, zajedničkom suživotu u miru i prosperitetu.

Dobro a kako ćemo to postići?

Odgovor na ovo pitanje znamo ali ga je malo teže implementirati. Ali moramo sa velikim strpljenjem i upornosti raditi na tome. Pre svega sve zemlje moraju voditi politike suživota sa svim različitim verskim i etničkim grupama koje žive u tim zemljama. Moramo voliti sva stvorenja zbog Stvaraoca pre svega, kao što je to rekao Derviš Junus.

Jedna druga važna stvar je da se temeljna ljudska prava i slobode ne smejuu koristiti kao deo napada u vanjskoj politici. Isto tako strane zemlje ne smiju koristiti manjine kao trojanskog konja u drugim zemljama. I predstavnici manjina moraju biti veoma pažljivi i osjetljivi po tom pitanju.

Naravno da će mnogi sve ovo što smo naveli videti samo kao nadu u svetu realizma u kojem prevladavaju koristi i interesi država. Svi oni koji to kažu su u pravu kada pogledamo na svet iz perspektive politika i postojećih implementacija imperijalističkih sila. Dobro al posto danas živimo u međunarodnom poretku u kojem preovladaju samo interesi da li nećemo pozivati na bolji poredak. Zar nećemo pozivati na bolji zajednički život celog čovečanstva. I ako zemlje koje vode makro politike u svetu i dalje vladaju svetom ne smemo zaboraviti da imamo velike mase koje su veoma osetljive za postizanje dijaloga i dogovora.  I na dugoročnom planu uvek dobri pobeđuju.



Povezane vesti