Globalna perspektiva 16

Bezbednost Izraela ili politika ekspanzionizma Izraela?

Globalna perspektiva 16

Globalna perspektiva 16

Analiza dekana Fakulteta društvenih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit prof.dr. Kudreta Bulbula.

Terminologija koja se koristi ujedno utvrđuje i sadržaj. Pojmovi koje koristite predstavljaju i odraz vašeg pogleda na određeno pitanje, kao i vaš stav prema toj temi te šta smatrate problemom ili rešenjem.

Kako bi bolje shvatili ono što želimo reći navešćemo jedan primer: Ukoliko koristite izraz takozvanog „umerenog Islama“ onda ustvari govorite da je Islam sam po sebi problem. I kada govorite o ovom pojmu isto kao da kažete postoje radikalni, oštri, fanatični i druge vrste islama, ali je podržavam takozvani umereni islam. Ukoliko ukažete na „umereni Zapad“, o kojem smo ranije pisali, onda podržavate potrebu za „umerenim Zapadom“ koji može doprineti sa brojnim vrednostima cijelom čovečanstvu umjesto trenutnog „Zapada“ koji nastavlja da pljačka i nanosi štetu današnjem čovečanstvu.

U analizama o Siriji većinom nedostaju dve stvari. Jedna stvar je analize se rade tako kao da u regiji ne postoji Izrael kao zemlja. Kao što je slučaj i u Siriji ponašaju se kao da ovo pitanje nije direktno povezano sa Izraelom. Ali od osnivanja Izraela cijeli region doživljava najnestabilniji period u cijeloj historiji. I tokom krize u Siriji većinom se zaboravlja uloga Izraela ili namerno se izostavlja Izrael iz analiza. Ovde tiha i korenita politika Izraela igra važnu ulogu i ako narodi na bliskom istoku na to nisu navikli. Od početka sukoba u Siriji većina zemalja je na gubitku i samo je Izrael na dobitku. Sve zemlje počev od Irana, Turske i svih arapskih zemalja su ozbiljno pogođeni krizom u Siriji. Čak neke zalivske zemlje koje tradicionalno podržavaju ispravnu borbu palestinskog naroda danas pokušavaju da prikažu kako su u saradnji sa Izraelom.

U isto vreme kršenja ljudskih prava i ekspanzionistička politika Izraela koje osuđuje većina međunarodne zajednice danas privlači manje pažnje zbog dešavanja u Siriji.

Druga stvar koja nedostaje ili je pogrešna u analizama je uzimanje u obzir problema izraelska bezbednosti kao osnovu za sve analize u regiji pa i za analiziranje stanja u Siriji. Gotovo većina zapadni analitičara svoje analize u regiji baziraju na „sigurnosti Izraela“ i zbog toga na regiju gledaju iz bezbednosne perspektive Izraela sa čime u najmanju ruku pokušavaju da opravdaju sve nepravde i kršenja ljudskih prava od strane Izraela. Jer prema njima ukoliko se radi o sigurnosnom problemu svaka zemlja ima pravo da poduzme sve potrebne mere. I zbog toga Izrael samo kritikuju zbog prekomernog korišćenja sile.  

Ali kada pogledamo na probleme koji već pola veka traju na bliskom istoku vidimo da oni nisu nastali zbog sigurnosnog problema Izraela nego zbog ekspanzionističkih politika baš ove zemlje. Samo sa upoređivanjem mape Izraela iz 1947 godine i današnje mape koje često možemo videti u medijima jasno vidimo ovu ekspanzionističku politiku Izraela. 1946 godine jevreji su samo živeli u određenim regijama dok su u većini predjela živjeli Palestinci, dok je danas stanje suprotno. Ove mape najbolje pokazuju koliko je ograničen životni predela Palestinaca i kako su regije u kojima žive pretvorene u zatvor na otvorenom. Odgovor kojeg je na pitanje novinara Mehmet Akif Ersoya „Šta bi najviše želeo u životu?“ dao jedan mladi Palestinac da mu je želje da vozi auto bez zaustavljanja na izraelskim barikadama najbolje pokazuje do koje mere dostigla blokada Izraela.

Na drugoj strani nema ni garancije da će se Izrael zadovoljiti današnji granicama. I ako neki jevreji to poriču svi znaju da broji radikalni i ekstremni jevreji sanjaju ideju „Velikog Izraela“. Jedna anketa obavljena na internetu je pokazala da cionisti vjeruju u njihovu „obećanu zemlju“ koja se proteže do Tigrisa i Eufrata i u kojoj danas žive Arapi, Turci, Kurdi i druge brojne etničke skupine na severu od Izraela. I danas najveća nestabilnost i sukob se događaju na ovim teritorijama takozvane obećane zemlje.

Kada pogledamo kako na politike osnivanje Izraela kako i na regionalne politike koje je sprovodio do danas stalno vidimo nasilnu ekspanzionističku politiku ove zemlje. I takozvana bezbednosna politika Izraela se samo koristi kao maska za prikrivanje destabilizirajuće i ekspanzionističke politike koji sprovodi ova zemlja na bliskom istoku. 



Povezane vesti