Globalna perspektiva 23

Povratak na stari parlamentarni sistem bez i prelaska na novi predsednički?

Globalna perspektiva 23

Globalna perspektiva 23

U Turskoj će se 24. juna održati 32. opšti i 1. izbori predsedničkog sistema. Stranke koje okupljaju „Predsedničku alijansu“ na čelu sa vladajućom strankom Pravde i napretka iznose obećanja kako će rešiti probleme u novom predsedničkom sistemu, koji je usvojen na referendumu od strane građana, dok na drugoj strani najvažnije obećanje stranaka „Narodne alijanse“ zasniva na ponovnom uvođenju parlamentarnog sistema. Ove stranke tvrde da će ukoliko pobede na izborima raditi kako bi se za kratko vreme ponovo vratile parlamentarni sistem.

Prenosimo vam analizu dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit prof.dr. Kudreta Bulbula.

Koliko god se protivile opozicione stranke predsednički sistem ili kao što je poznat u Turskoj po imenu Predsednički sistem vladavine usvojen je na referendumu od strane građana. Ovaj sistem će zvanično stupiti na snagu 24. juna. I zbog toga nije lako na normalan način objasniti zbog čega se opozicija protivi novom sistemu i ako on još uvek nije ni isproban. Posebno ako znamo da se sistem na koji žele da vrate već 140 godina se koristi u Turskoj i koji stvara brojne probleme na svim nivoima vlasti.

Bez sumnje da postoje zemlje koje veoma uspešno sprovode parlamentarne sisteme, ali kada pogledamo na prošlost još uvek se dobro sećamo svih kriza, blokada državnih institucija i raznih unutrašnjih i vanjskih intervencija u ovom sistemu.

Vrlo dobro su poznati problemi koji su postojali zbog vojnih i pravosudnih „starateljskih intervencija“ u skladu sa ustavom iz 1961 godine koji je nametnut od strane vojske. Još uvek se osećaju rezultati bolnih primera loše uprave od ubistava premijera i ministara, do otvorenih pretnji političkim figurama, izboru predsednik pod potpunom vojnom blokadom parlamenta i sl. Niko još nije zaboravio brojne političke krize, koalicije i kratkoročne vlade koje su zemlju vodile do propasti.

Još uvek u potpunosti nije uklonjen uticaj pravosudne birokratije koji je nametnut ustavom iz 1961 godine od strane vojne hunte. Pravosudna birokratija koja je vojne udare smatrala legitimnom metodom intervencija predstavljala je prepreku ispred razvoja, demokratizacije i proširenja sloboda u zemlji.

Birokratija koja po samoj strukturi postojana podržava status quo, zbog stalnih promena vlada i koalicija bila je u potpunosti blokirana. Jer kako bilo koji birokrata koji nije siguran da li će biti proganjan od strane sljedeće vlade uopšte započeti ili sprovesti bilo kakvu inicijativu.

Ukoliko Turska ne bude delovala prema svojim mogućnostima, vanjske sile i globalni akteri sa ekonomskim intervencijama i podrškom koju pružaju terorističkim organizacijama pokušaće da iskoriste postojeće uticaje protiv Turske.

Prijašnji nedostatci i sistemski problemi su zaboravljeni u periodu vladavine stranke Pravde i napretka. Postojanje četiri jednopartijske vlade od početka 2000-tih godina do danas u Turskoj nije stanje koje je nastalo zbog postojećeg sistema nego suprotno predstavlja jedan izuzetak.

Temeljna dva problema islamskog sveta, kao i ostalih zemalja van zapada, je da se volja naroda na odražava na izbor vlade i nesposobnost vlade za realizaciju potrebnih demokratskih reformi.   

Sa novim predsedničkim sistemom u Turskoj da bi bilo koji kandidat bio izabran mora dobiti 50% + 1 glas građana i njegova legitimnost se direktno zasniva na izboru građana. Čak i neke pristalice novog predsedničkog sistema kada vide koliko je teže za kandidate da budu izabrani, znaju po nekad da postave pitanje „Da li smo doneli ispravnu odluku? Jer u prijašnjem sistemu političke partije su puno lakše mogle da osnuju vladu.

Ovaj stav se zasniva na uspehu predsednika R.T.Erdogana i parlamentarni sistemi ukoliko postoje jaki i uspešni lideri poput Erdogana mogu funkcionisati bez problema. Ali kada pogledamo u političku historiju Turske vidimo da su ovakve ličnost izuzeci. Ovde se radi o uspehu Erdogana, ali sistem mora biti jak i nakon Erdogana.

Ukoliko pogledamo iz perspektive vladajuće stranke onda možemo reći da je ona samo sa glasovima svih političkih pristalica u postojećem parlamentarnom sistemu veoma lako osvajala većinu u parlamentu. Ali je promena političkog sistema Turske za efikasnije rukovodstvo i vladavinu od velike važnosti.

Zbog toga vladajuća stranka Pravde i napretka je donela jednu tešku, ali ispravnu odluku. Sa ovom promenom volja naroda postoje najvažnija. Sve političke struje koje se ne budu zasnivale na volji naroda će biti osuđene na propast. I naredni problemi neće nastajati zbog sistema nego možda samo zbog nepotpune implementacije.

Zbog toga dužnost opozicije umjesto zahteva za povratak na stari sistem treba da se zasniva na upozorenjima po pitanju implementacije novog sistema.

Ali ovaj novi sistem menja i stavove svih političkih partija. Jer umesto predstavljanja jednog elitnog dela društava sada moraju da svoje politike usmere prema većini građana ukoliko žele da budu uspešni.



Povezane vesti