Globalna perspektiva 25

Izbeglice: Najugroženije osobe na svetu

Globalna perspektiva 25

Globalna perspektiva 25

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit prof.dr. Kudreta Bulbula.

22. juni se u setu obeležava kao Svetski dan izbeglica. Ovo je dan koji je posvećen izbeglicama sa kojima delimo istu sudbinu kao ljudska bića, čije probleme većinom izbegavamo da vidimo a koje predstavljaju najugroženije osobe na zemaljskoj kugli.   

Govori se da danas u svetu ima oko 65-70 miliona izbeglica. Prema ovoj populaciji izbeglice predstavljaju 20. najbrojniju zemlju na svetu. Dok je broj raseljenih lica oko 400 miliona osoba.

Ove brojke same po sebi za sve osobe koje poseduju imalo svesti su bolne i veoma jasne. Jer ove brojke u velikoj meru prikrivaju realnost na terenu, proživljene boli, suze, stradanja, torture i progone. Često zaboravljamo da svaka beba, dijete, žene i starci koji se nalaze u izbeglištvu predstavljaju posebnu dramu i da ove drame proživljava više desetina miliona osoba. Ali svaka migracija, progon, beg predstavlja rušenje, napuštanje i gubljenje domovine za osobe koje su hiljadama godina živele na određenim geografskim predjelima. Ko bi svojevoljno želeo da napusti svoje pretke, porodicu, majku, oca, domovinu i da krene prema nesigurnim i nepoznatim ciljevima bez ozbiljnih razloga. Svaka migracija je najteža poslednja odluka koja se donosi kada nestanu sve nade za život i za bolju budućnost u mestu u kojem se živi.

Zemlje iz kojih je izbeglo najviše izbeglica su trenutno Sirija, Avganistan, Južni Sudan i Somalija. Jedna od najbolnijih činjenica je da je Sirija koja je 2010 godine bila jedna od zemlja koja je ugostila najviše izbeglica danas postala zemlje iz koje je izbeglo najviše izbeglice. Ovo je možda i najbolje upozorenje za one koji smatraju da nikada neće postati izbeglice i koji se protive prihvatanju izbeglica širom sveta. Jer za one koji žele da vide ovu činjenicu postoji bezbroj primera tokom istorije. Možemo reći da ne postoji ni jedan narod koji u određenom vremenskom periodu nije bio u poziciji da je morao da napusti i izbegne iz svojih domova.

Danas gotovo sve zemlje iz kojih beži veliki broj izbeglica nalaze se u teškom stanju zbog direktnih ili indirektnih intervencija zapadnih zemalja. Ove zemlje su postale mesto sukoba raznih velikih sila. I dok traje borba za interes između ovih sila najveću štetu doživljavaju baš ove izbeglice.

Naravno da oružani sukobi koje predvode velike sile nisu jedini razlog zbog velikog broja izbeglica koje danas posedujemo. Unutrašnji problemi u zemljama, loša rukovodstva, politički problemi, ekonomski razlozi, glad, suše i sl. su samo neki od razloga zbog kojih ljudi napuštaju svoje domovine. Jedan važan razlog je i promena klime zbog globalnog zagrevanja.

Potrebno je uložiti velike napore kako bi se rešili problemi izbeglica širom sveta. Ali nekada i mali napori mogu da doprinesu rešenju određenih problema. Primera radi izgradnja jednog bunara u Africi, čija izgradnja košta veoma malo, može sprečiti selidbu cijelog jednog sela. Možda ove akcije ne mogu rešiti problem iz korena, ali mogu ukazati na našu ispravnu nameru. Poput mrava koji je nosio vodu da se ugasi vatra u koju je bačen Hz. Ibrahim. Jer nekada i ove male aktivnosti mogu biti od velike važnosti za one kojim olakšavaju život. Isto kao i odgovor čoveka koji je pokušao da u more vrati što više zvezda među hiljada njih koje je vode izbacila na obalu, kada su mu rekli da je njegov napor uzaludan i da ne može spasiti sve zvezde. On je kazao da je svestan da ne može spasiti sve ali da će sigurno spasiti svaku koju vrati u more.

Ono što čoveka čini bogatim nije njegovo materijalno bogatstvo nego briga koju oseća prema drugima.

Dobro, a da li ćemo samo govoriti o boli koju osećaju izbeglice i nećemo uraditi ništa konkretno kako bi rešili njihove probleme? Zar nećemo prozvati one koji su izazvali ove boli?

Naravno da ne, radićemo na tome da kritikujemo sva loša rukovodstva koja su izazvala da u tim zemljama nestane nade za boljim životom i verom u budućnost. Naravno da ćemo govoriti o imperijalističkim silama koje zbog svojih koristi rade na destabilizaciji i destrukciji brojnih zemalja.

Na drugoj strani moramo ukazati na dobročinstvo zemalja koje pomažu izbeglicama bez ikakve političke ili međunarodne računice. Primera radi teret koje su preuzele Turska, Liban i Jordan i ako nisu među najbogatijim zemljama u svetu daleko je veći od svih ostalih zemalja zajedno. Samo broj izbeglica u gradu Kilisu u Turskoj je veći od većine zapadnih zemalja. I ove zemlje ništa i ne rade kako bi se rešio problem u Siriji. Od početka krize u Siriji samo u Turskoj je rođeno oko 300 hiljada beba.

Na drugoj strani globalne sile predstavljaju deo problema u Siriji. Svoj interes zasnivaju na što većoj prodaji oružja i proširenju kriza.

Međunarodna zajednica treba naterati ove globalne aktere da plate za štetu koju su naneli jer svaki principijelan stav kako humani, moralni, savesni, univerzalni, verski i ideološki to bi trebao da zahteva.

Mora se informisati javno mnijenje svih zemalja u vezi ovih problema i ovde najveća uloga pada na civilne nevladine organizacije. Ali nevladine organizacije većinom deluju na lokalnom nivou i moraju uspostaviti bolju međunarodnu saradnju.

Ovo nije dužnost samo civilnih nevladinih organizacija nego svih nas. Jer ne smijemo zaboraviti da ukoliko ne doprinosimo problemima čovečanstva da smo sami nemamo principe i ljudsku časti. Jer svaki ne rešeni problemi donosi novu štetu i bol celom čovečanstvu.  



Povezane vesti