Globalna perspektiva 32

Evangelizam: Teranje Boga na izazov sudnjeg dana i čovečanstvo u propast

Globalna perspektiva 32

Globalna perspektiva 32

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit prof.dr. Kudreta Bulbula.

U poslednje vreme intenzivno vodimo rasprave u vezi odnosa između vere i države zbog smrtonosnog nasleđa kojeg je ostavila teroristička organizacija FETO u turskom političkom životu. Većinom mislimo da su događaji koje proživljavamo svojstveni samo za zemlju u kojoj živimo. Odluka o uvođenu sankcija prema Turskoj zbog američkog sveštenika Brunsona je pokazala da ovakvo stanje nije samo ograničeno na jednu zemlju.

Tursko javno mnijenje nije ni znalo za sveštenika Brunsona koji već desetljećima realizuje misionerske aktivnosti u Turkoj sve dok protiv njega nije pokrenut sudski postupak zbog saradnje sa članovima terorističkih organizacije nakon 15. jula. Odluka SAD-a o uvođenju sankcija za dva turska ministra zbog hapšenja sveštenika Brunsona koji se optužuje sa blisku saradnju sa članovima terorističkih organizacija PKK i FETO još jednom nam je ukazala na odnose vere i državnih institucija u SAD-a. I ako se ova tema razmatra u okviru verskih sloboda ovo je uticalo da još jednom detaljno razmotrimo odnos vere i državnih institucija u SAD-a. Jer na drugi način ne možemo shvatiti izjave koje se narušavaju suverenitet i nezavisnost pravosudnih organa u Turskoj.

Dobri odnosi verskih i državnih institucija u jednoj zemlji nisu nepoželjni. Čak suprotno ovo može biti veoma pozitivno za verske slobode. Posebno ako uzmemo u obzir da su osobe, koje su bežale od giljotina i verski tortura u Evropi, osnovala SAD-e onda možemo reći da su SAD-e bile do skora mesto gde su sve verske zajednice posedovale velike verske slobode.

Na drugoj strani ne mora se kritikovati ni versko uređenje određene države. Jer verska država koja na sve različite vere gleda ravnopravno ne mora predstavljati bilo kakvu prepreku za verske slobode i ljudska prava. Čak ovo stanje može sprečiti igre nekih imperijalističkih sila. Osmanska imperija je najbolji primer uspešne realizacije ovog sistema.

Ono čemu se trebamo suprotstaviti je da verske institucije i države nemaju skladan odnos na polju temeljnih prava i sloboda i da države vere i verske institucije koriste za svoje imperijalističke ciljeve. Isto tako svi se trebaju usprotiviti i ideju da vera koristi države za bilo kakve imperijalističke ciljeve. Kao najgori primer jedne verske države možemo prikazati Izrael i cionizam kao državnu veru. Muslimani, Hrišćani i Jevreji koji su vekovima živeli u miru sada su meta raznih tortura pod Izraelskom okupacijom.

Ukoliko se ponovo vratimo na SAD-e vidimo da evangelistički sveštenik Brunson i potpredsednik SAD-a Mike Pence koji se najviše zalaže za sprovođenje sankcija prema Turskoj pripadaju istoj verskoj skupini. U američkom društvu, politici i birokratiji evangelisti imaju veoma veliki uticaj. U SAD-a živi oko 90 miliona evangelista i prijašnji predsednici Reagan i oba Busha su bili evangelisti. Zbog toga slučaj Brunson nije samo slučaj Turske, nego je direktno povezan sa odnosom između SAD i evangelizma.

Dobro, a šta je to evangelizam?

Pre svega trebamo reći da evangelizam nije sekta u okviru Katolicizma ili Pravoslavlja, nego sekta ili pravac u okviru Protestantizma. Možemo reći da je ova sekta postala popularna u 19. veku. Evangelizam kao reč znači „okretanje ka svetoj knjizi“. Ovde se kao sveta knjige ne uzima samo u obzir Biblija koja je sveta knjiga za hrišćane nego i Stari zavet koji je svet za Jevreje. Prema ovom pravcu Protestantizma hrišćanstvo će postati dominanta vera u svetu i nakon toga će nastupiti sudnji dan. Ali prema normalnom toku vremena to može dugo potrajati i prema evangelistima ovaj proces se treba ubrzati. Glavna razlika od ostalih hrišćanskih sekti i pravaca je da vjeruju da su Jevreji izabrani narod i da oni polažu pravo na njima obećanu zemlju, te da hrišćani po svaku cenu trebaju da im pruže podršku za realizaciju njihovih ciljeva.

Kao što je naveo i gost našeg programa na Radio Glasu Turske ove sedmice doc.dr. Ozcan Gungor evangelisti vjeruju da bi oni zavladali svetom proces se treba ubrzati kroz sedam faza. Prva faza je povratak Jevreja u Palestinu i ova faza je u velikoj meri okončana. Druga faza je osnivanje Velikog Izraela na teritorijama koje delimično obuhvataju i Tursku. Zbog toga mnogi tvrde da bezrezervna podrška koju SAD-e pružaju Izraelu na Bliskom istoku i pored reakcija iz celog sveta i usamljenog stava u Savetu bezbednosti UN-a u vezi priznavanja Jerusalima kao glavnog grada Izraela proizilazi iz velikoj uticaja kojeg evangelisti imaju u američkoj politici. Jer ne postoji nikakva druga racionalna osnova za ovu vrstu politike. Treća faza je širenje ideja i poruka Biblije u celom svetu. Sveštenik Brunson se zbog toga više od deset godina nalazi u Turskoj. Ne samo u Turskoj i u drugim islamskim zemljama evangelistički misionari intenzivno rade kako bi proširili svoje ideje i prikupili pristalice. Zna se da su posebno u nekim afričkim zemljama preveli na milione osoba u hrišćanstvo.

Četvrta faza je period katastrofa koji će trajati 7 godina.

Peta faza je povratak hz. Ise tj. Isusa na zemlju.

Šesta faza je vođenje posljednjeg rata „armagedona“ pod liderstvom evangelista u kojem će se sukobiti „dobri i loši“ i u kojem će dobri da pobede. Pošto će evangelizam zavladati svetom tek nakon ovog rata mora se pružiti podrška za osnivanje Velikog Izraela kako bi ovaj rat što prije počeo.

I kao poslednja sedma faza hrišćanstvo će zavladati svetom i nakon toga će nastati sudnji dan.

Kao što se može primjetiti evangelizam do šeste faze poseduje iste ciljeve kao i cionizam. Zbog toga se evangelisti nazivaju i kao „cionistički hrišćani“.

U 19. velu Judaizam je poput Islama i Hrišćanstva bio tradicionalna monoteistička vera. Cionisti na čelu sa Teodor Herlzom su prvo izmenili Judaizam. Danas samo mali broj Jevreja se protivi cionizmu.

U Turskoj i nekim islamskim zemljama su pokušali da osnuju islamske struje u skladu sa cionizmom. Kroz razne programe poput „Međuverskog dijaloga“ pokušali su da i među islamskim verskim strujama stvore slične sekte. I ove struje poput evangelista vjeruju da je Izrael predstavlja obećanu zemlju za Jevreje.

Vrlo bi bilo naivno verovati da je u hrišćanstvu sama po sebi nastala sekta evangelista koji deluju u skladu sa cionistima. Jasno je da se ovde radi o pokretu koji se podržava i podstiče od strane cionista. Zbog toga ima veliki broj hrišćana što se protive evangelizmu. Zna se da je katolički papa otvoreno objavio da je protiv da se Jerusalem proglasi kao glavni grad Izraela. Isto tako veći deo pravoslavaca se protivi ovom mišljenju evangelista i često pružaju podršku Palestincima.

Niko nema pravo da tera Boga da se što prije desi sudnji dan. Ovo samo može uticati na uništenje cijelog čovečanstva. Zbog toga svi trebaju da se usprotive cionizmu koji pokušava da izmeni monoteističke vere u svoju korist. U borbi protiv cionizma uspeh se može postići samo uz podršku iskrenih Jevreja, Hrišćana i Muslimana koji žele mir na svetu.



Povezane vesti