Globalna perspektiva 39/18

Globalni principi obrazovanja 1

Globalna perspektiva 39/18

 

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula

 

Planetu delimo kao jedna velika porodica ljudi. S obzirom da živimo u istom vremenskom periodu, imamo puno dodirnih tačaka sa društvima koja poseduju veoma različite načine življenja. Kada se suočimo sa globalnom katastrofom, svi potpadamo pod njen uticaj bez obzira koje smo vere ili rase, i bez razlike kojim jezikom govorimo. To što smo stvoreni u isto vreme nas stavlja u interakciju po pitanju kulture i života sa ljudima koji su blizu ili daleko od nas. Može se postaviti pitanje: ”Da li su naši preci bili više u ovoj vrsti interakcije ili su to današnji ljudi?”

Temu dovodim do obrazovanja. Ne samo u našoj zemlji već i u dalekim zemljama dobro ili loše obrazovani ljudi imaju potencijal da nam promene živote. Oni sa lošim obrazovanjem  mogu vas ili vaše najbliže  ubiti tako što će biti bombaši samoubice. Pronalazak vama sasvim nepoznate, dobro obrazovane osobe vam može život u mnogome olakšati, može vas vratiti u život.

Prema tome, obrazovanje je globalni fenomen koji je za sve zemlje veoma bitan i koji prelazi sa jedne zemlje na drugu. Dobro ili loše obrazovanje u jednoj zemlji utiče, dobro ili loše, na druge zemlje.

Gde smo mi u pogledu obrazovanja na globalnom nivou?

Nesumnjivo da ima puno polja na kojima smo dobri, ali ja u ovom tekstu želim skrenuti pažnju na one loše.

Kada pogledamo na zapad videćemo da se škole u SAD pretvaraju u kasarne zbog čestih ubistava u njima. Oni koji ubijaju decu i mlade su uglavnom njihovi vršnjaci iz istog razreda. U dečjim godinama seksualnost, kocka, alkohol, droga, udaljavanje od porodice, deca na ulici, odrasli koje ne posećuju ni praznicima…

Situacija nije drugačija ni na istoku. Iako nema krivičnih dela u toj meri kao na zapadu, obrazovni sistemi su na bazi učenja na pamet, a ne na bazi slobodnog mišljenja, ovi obrazovni sistemi ne pripremaju za život već odvajaju od života. Ono što je Alija Izetbegović napomenuo je, kao drugi problem pored odvajanja u islamskom svetu ,obrazovanje.

Ako dobro ili loše obrazovanje jedne zemlje utiče i na druge zemlje, potrebno je da se postavi jedan generalan koncenzus kakvog će čovek biti profila bez obzira na veru, rasu, jezik, ideologiju ili uverenje. U protivnom smo svi u opasnosti kao porodica na Zemlji. Kako bi svet bio spokojniji i bolji za život, potrebno je uspostaviti globalne principe obrazovanja.  Traženje ovih principa možemo početi preispitivanjem svrhe obrazovanja.

Svrha obrazovanja treba biti pripremanje jedinke za život. To kakvo obrazovanje želimo je u stvari usko povezano sa tim kako gledamo na život i sa životnom filozofijom. Filozofija našeg obrazovanja je produžnica filozofije našeg života. Ukoliko težimo za svetom gde je manje nepravde, manje zla, više poštovanja prema razlikama, obrazovanje mora biti na nivou da to zadovolji. Obrazovanje nije samo ono u školi ili samo moderno obrazovanje. Zbog toga škola nije jedini put za ostvarenje navedenih ciljeva već samo jedan od načina za postizanje istih.

                   Ako posedujemo zajedničku zabrinutost za život, ako delimo generalni, gore navedeni cilj, mi kao porodica ljudi, čuvajući različitosti, možemo posedovati globalne Principe obrazovanja koji će služiti za dobro sviju. Šta mogu biti ovi temeljni principi?

 

  1. Obrazovanje koje nas usmerava na pravdu

Bez obzira u kakvom vremenskom periodu živimo (da li smo tradicionalni, moderni, postmoderni ili neki drugi vremenski period koji će biti definisan u budućnosti), bez obzira kako definišemo sami sebe, obrazovanje ljude prvo treba usmeriti na pravdu. Što bi rekao Hz. Omer: ¨Pravda je temelj vlasništva (poretka, sistema, države)¨. Nemački mislilac Kant je rekao ¨Ako nestane pravde, neće ostati ništa vredno u ljudskom životu¨. Pre svega imamo potrebu za pravdom da bi dobili slobodu i jednakost. Sigurno je da kao jedinke jedne velike porodice nismo saglasni šta je pravo, šta je nepravda. No, temeljni stubovi pravde su ipak malo definisani. Sve vere, svako verovanje i sve ideologije su saglasne da se ne sme ubijati, da se ne sme krasti, da treba pravedno zarađivati, da se ne smemo loše ponašati. U tom okviru, prvo načelo kojem se trebaju podučiti učenici kroz celo školovanje, počev od osnovne škole do univerziteta, je da trebaju raditi i pravedno zaraditi. Pravda se najbolje može razumeti na zulumu, koji je njena sušta suprotnost. Zamislimo da svi odjednom žele postići željene rezultate bez rada, bez poštovanja pravila. Da li možete zamisliti haos koji bi se dogodio u svetu? Informacije i iskustvo koji su ostali nenaučeni tokom školovanja mogu se spoznati i kasnije. No, pojam pravde i njeno zanemarivanje tokom školovanja nikada se više ne može naučiti. Spoznavši probleme koji će nam stati na putu uvek se trebamo kloniti zuluma i nepravde.

 

  1. Obrazovanje je to koje čovjeka čini optimistom

Obrazovanje treba gajiti pozitivne, dobrodušne ljude. Često se srećemo sa omladinom koja u cvatu mladosti je jako pesimistična, koja nije usmerena rešavanju problema, koja je beznadežna i koja nije samouverena. Kako oni žive ovaj život? Kako se može izgraditi nešto lepo na temeljima njihovog pesimizma? Čovek treba pozitivno posmatrati, pozitivno razmišljati. Sigurno je da će se pojam ¨dobrog¨, ¨lepog¨ i ¨dobrog čoveka¨ menjati u raznim kulturama i verovanjima. No, u svetu u kojem imamo puno razloga da budemo pesimisti, vrednost je to da se uzgoje vredni i dobri ljudi. Optimističan pogled na svet znači da je čovek dobronameran u srži, da iz dubine ima osećaj za dobrim ponašanjem, da je prihvatio sebe i okolinu onakvim kakvi su.

Optimističan pogled na svet i pozitivno mišljenje su jako vredne osobine, ali je ¨pravda¨ ipak pre ¨dobrote¨.

 



Povezane vesti