Merve iz Jemena

Analiza dekana Fakulteta političkih nauka na univerzitetu Yildirim Beyazit, prof.dr. Kudreta Bulbula.

Merve iz Jemena

Često znamo da uveličavamo probleme koje imamo. Često sami sebi i našoj okolini znamo da zagorčamo život. Zbog toga ponekad treba da izađemo iz naše realnosti i da uvidimo stanje u drugim zemljama kako bi mogli da zdravije analiziramo stanje u kojem se nalazimo. Zbog toga sa vama želim da podelim jednu stvarnu priču kako bi bolje shvatili šta to Turska u stvari predstavlja za druge.

Turska i pored svih vanrednih situacija koje su se desile u posljednjih nekoliko decenija je postala važan međunarodni obrazovni centar. U periodu kada sam ja bio student Turska nije bila zemlje gde su strani studenti masovno dolazili radi bolje budućnosti. Danas oko 150 hiljada stranih studenata se nalazi u Turskoj radi studija i bolje budućnosti. Kada odjednom kažemo ovaj broj on izgleda jednostavan ali svi ovi studenti sa sobom nose posebne priče, ideale, probleme, nadu i borbu za bolju budućnost. Merve iz Jemena o kojoj ću danas govoriti predstavlja samo jedan primer kakvo uzbuđenje i nadu Turska za njih predstavlja.

Jemen je zemlja koja poseduju obalu na Crvenom moru, Adenskom zalivu i Omanskom moru i zbog strateške pozicije u svim periodima kroz historiju proživela je brojne boli i patnje. Ovo je jedna od regija gde smo dali najveći broj šehida i mesto gde smo počeli da branimo svete gradove Meku i Medinu. Jemen poput Galipolja zauzima važno mesto u našoj prošlosti.

Put u nadu

Merve dolazi iz glavnog grada ove zemlje, iz Sane. Dok je kao mlada devojka donosila odluku o budućnosti građanski rat koji je počeo u Jemenu 2014 godine u potpunosti je uništio njene nade za budućnost. 2015 godine dok je tragala za bilo kakvom nadom u zemlji u kojoj su vladali sukobi, dobila je sretnu vest da je dobila stipendiju za studije u Turskoj od strane turske Institucije za Turke u inostranstvu i sunarodnike. Zbog sukoba u Jemenu međunarodne institucije  koje su davale stipendije poput američke Fullbright stipendije, njemačke stipendije Daad i engleske stipendije Cheveninga  prestale da daju stipendije za učenike iz Jemena. U ovom periodu Turska je dodelila 150 stipendija za učenike iz Jemena i Merve je zajedno sa 150 učenika dobila novu nadu za budućnost. Ovi studenti su doputovali u Tursku na studije sa nadom da će nakon uspešnih studija se vratiti i raditi na izgradnji i rekonstrukciji zemlje koja je u velikoj meri razrušena u sukobima.

Na jednoj strani pored nove nade pojavile su se i nove teškoće. Zbog sukoba u zemlji većina ambasada u Sani je zatvorena i počele su da pružaju usluge iz Džide u Saudijskoj Arabiji. Zbog sigurnosnih razloga zatvoren je aerodrom u Sani. Da bi mogli uzeti stipendiju ovi učenici su morali otići do Džidde kopnenim putem. Ali put koji je vodio do saudijske granice bio je pod kontrolom različitih sukobljenih strana i često su se dešavali razni napadi. Na drugoj strani nije postojala garancija da će moći ući u S.Arabiju čak i da dođu do granice.

Studenti su se okupili u Sani i stupili u kontakt sa turskom ambasadom u Džiddi. Donesena je odluka da jedan od studenata odnese sve pasoše u Džidu kako bi dobili vize. Student koji je doneo odluku da odnese pasoše kasnije su uplašio i rekao da neće smeti da odnese pasoše. Dok su svi počeli da gube nadu Merve se dobrovoljno prijavila da odnese pasoše kako bi dobili vize. I ako je porodica pokušala da je odvrati od te namere ona je bila uporna i za kratko vreme sakupljeno je 90 pasoša koje je ponela. Jedan deo nije verovao da će uspeti da ode ili da će moći da uđe u S.Arabiju i zbog toga nije sakupila svih 150 pasoša.

Ambasador Turske u Džiddi Fazli Čorman bio je oduševljen odlukom Merve ali pošto je postajala opasnost da je pregledaju na putu i da joj zvaničnici zaplene pasoše donesena je odluka da joj pošalju pismo u kojem se navodi da su dobili stipendije Turske i da pasoše nosi radi izdavanja vize.

Merve je konačno uz dove njene porodice i ostalih učenika krenula na put i dva dana je kroz sukobljene regije putovala do granice S.Arabije. na kraju je stigla do granice sa 90 pasoša ali na granici je bila velika gužva. Zatražila je pomoć zvaničnika na jemenskoj strani. Neočekivano zvaničnici su joj pomogli da prođe i krenula je ka saudijskoj granici.

Ne možete ući bez muške pratnje

Ali kada je došla do saudijske granice prvo saudijski zvaničnici joj nisu poverovali i rekli su joj da taj dan ne može ući i da dođe sutra. Ali šta je mogla sama da uradi u sred pustinje. Ponovo je stupila u kontakt sa turskom ambasadom. Ambasada je poslala faks na granični prelaz u kojem je objasnila situaciju. Ovaj put su zvaničnici rekli da ne može ući u zemlju bez muške pratnje. Nakon dugotrajnih pregovora Merve je dobila dozvolu da uđe u S.Arabiju. Radnici ambasade su sa velikim uzbuđenjem dočekali Merve. Sa mukotrpnim radom završili su sve procedure oko viza za svih 90 učenika. Ali ovo je značilo tek pola puta za Merve. Sada se morala vratiti tim istim opasnim putem. Na povratku autobus kojih se vraćala je za malo izbjegao bombardovanje jednog mosta. Kasnije su kroz pustinju, lokalnim putem nakon dugog putovanja stigli do Sane.

Merve je sada studentica na univerzitetu Yildirim Beyazit u Ankari. Ona i svi ostali studenti zahvaljujući njoj nastavljaju sa uspešnim školovanjem u Turskoj.

Ovu istinitu priču sam napisao za one koji nisu zadovoljni svojim životom i koji stalno pokušavaju da zagorčaju svoj život i život drugih i koji stalno govore da jedna čekaju da odu iz zemlje u kojoj žive.



Povezane vesti