Balkanske Aktuelnosti

Sigurno je to da formiranje vlade u Makedoniji neće biti ni malo lako i da će naredni period u ovoj zemlji biti jako težak

Balkanske Aktuelnosti

 

U nedelju, 11. decembra, narod Makedonije je glasao na prevremenim parlamentarnim izborima, koji su bili od vitalnog značaja i na kojem se natjecalo 11 političkih partija i koalicija. Od izbora, koji su praćeni i od strane EU, očekuje se da će okončati političku krizu koja traje već duže vreme. No, u veče izbora, i vladajuća partija i opozicija su proglasili pobedu u Skoplju. Prema podacima koje je objavila Državna izborna komisija Makedonije, između vladajuće i glavne opozicione stranke zabeležena je jako mala razlika u glasovima. Činjenica da je vladajuća stranka VMRO-DPMNE, na čijem čelu se nalazi Nikola Grueski osvojila 38,06% glasova a opozicioni Socijal-demokratski savez Makedonije (SDSM) 36,69% glasova, ukazuje na to da će proces formiranja nove vlade biti jako kritičan.

Politička pozornica Makedonije je složena već od 2014. godine. Socijal-demokratski savez Makedonije već duže vreme vladu optužuje za izbornu krađu i korupciju. Pošto njihove pritužbe nisu uzete za ozbiljno, polovinom 2014. godine Socijal-demokratski savez Makedonije je počeo da bojkotuje skupštinu ove zemlje. Nakon toga je opozicija sa javnim mnjenjem počela da deli tajne snimke, što je kulminiralo pritužbama na vladu. Tajni snimci su na dnevni red izneli pritužbe da su državljani tajno prisluškivani, da se intervenisalo kod medija, sudstva i biznismena, da je došlo do izborne krađe, da je došlo do političkih hapšenja, da su u državne institucije imenovane osobe bliske vladi. Nakon svega toga u zemlji su započeti antivladini protesti.

VMRO-DPMNE, koji je na vlasti od 2006. godine, od samog početka odbija krivnje koje im se nameću i tvrdi da su snimci servirani od stranih obaveštajnih službi koje za cilj imaju nestabilnost Makedonije. No i pored toga, tadašnji premijer Nikola Grueski je pristao da EU i SAD budu posrednici kako bi se prebrodila produbljena politička kriza u zemlji.

Sporazumom, koji je potpisan jula 2015. godine, Grueski je prihvatio da do 15. januara 2016. godine podnese ostavku i da se sa prelaznom vladom ide na prevremene izbore. Reforme u vezi vladavine prava, izbora i slobode izražavanja, koje su pripremljene od strane Evropske komisije i predate vladi Grueskog, postale su deo ovog sporazuma.

Grueski je ispoštovao dogovor i podneo ostavku do vremenskog roka koji je bio predviđen. U zemlji je formirana prelazna vlada koja je na dužnosti trebala biti do prevremenih izbora. No, uz argument da nisu ispunjeni svi uslovi sporazuma iz jula 2015. godine, Socijal-demokratski savez Makedonije je nastavio da zastupa negativan stav. Opozicija je insistirala da se preispitaju izborne liste i da se realizuju reforme u vezi nezavisnosti medija.

I napokon, u nedelju koja je iza nas, otvorene su glasačke kutije u Makedoniji. Ankete javnog mnjenja su pokazivale da je Socijal-demokratski savez Makedonije napredovao naspram umornog VMRO-DPMNE-a. No, niko nije pretpostavljao da će vladajuća i najveća opoziciona stranka u parlamentu osvojiti skoro isti broj parlamentarnih mesta. Izborni rezultati pokazuju da u makedonskom parlamentu, koji broji 120 zastupničkih mesta, ni vladajuća ni opoziciona stranka neće uspeti osvojiti većinu zastupničkih mesta.

Dva osnovna faktora će odlučiti ko će formirati novu vladu u Makedoniji. Kao prvo, Albanci će biti ti koji će definisati sudbinu nove vlade. Na prevremenim izborima u Makedoniji, glasovi Albanaca su se raspodelili na pet stranaka i iznosili su 17,81%. Među njima je Demokratska unija za integracije (DUI) koja je osvojila 7,3% i koja je osvojila treće mesto na izborima. Podrška ove partije će definisati sudbinu vlade. Činjenica je i to da se Ohridskim sporazumom, koji je potpisan 2001. godine i kojim su okončani unutrašnji sukobi u zemlji, nalaže da se u Makedoniji ne može formirati ni jedna vlada a da u njoj ne bude politička stranka Albanaca.

Stav EU i SAD-a će biti drugi faktor kojim će se odlučiti nova vlada u Makedoniji. I Brisel i Wašington su u prošlosti upućivali razne kritike vladi Grueskog. Ukoliko EU i SAD ubede albanske političke partije da pruže podršku Socijal-demokratskom savezu Makedonije, vladavina VMRO-DPMNE će biti okončana. I Brisel i Wašington kao da priželjkuju novu opsežnu vladu u Makedoniji. Da bi se rešio problem sa Grčkom oko imena i da bi se oživeo proces članstva u Evro-atlantske institucije, Zapad priželjkuje da u novoj vladi bude zastupljena i vladajuća stranka i opozicija.

Sigurno je to da formiranje vlade u Makedoniji neće biti ni malo lako i da će naredni period u ovoj zemlji biti jako težak.

Turci će u parlamentu Makedonije biti predstavljeni sa dva zastupnička mesta, od kojih je jedno u vladi, a jedno u opoziciji.

 



Povezane vesti