Balkanske Aktuelnosti 42/2017

Iako ove dve zemlje ne poseduju zajedničku granicu, turski zvaničnici svakom prilikom ponavljaju da Srbiju smatraju susedom. Ankara, kojoj je put preko Srbije najkraća ruta do Evrope, ovu zemlju smatra ključnom za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu.

erdoğan sirbistan.jpg
erdogan vucic.jpg
erdogan sancak.png
erdoğan sirbistan.jpg
erdogan
erdogan sancakta.jpg
Erdogan u zvaničnoj poseti Srbiji
Erdogan u zvaničnoj poseti Srbiji

U Beogradu s predsednikom Erdoganom boravi njegova supruga Emine Erdogan, kao i načelnik Generalštaba oružanih snaga, general Hulusi Akar, zamenik premijera Fikri Isik, ministar vanjskih poslova Mevlut Cavusoglu, ministar energetike i prirodnih resursa Berat Albayrak, ministar za Evropsku uniju i glavni pregovarač Omer Celik, ministar okoline i urbanizma Mehmet Ozhaseki, ministar ekonomije Nihat Zeybekci, ministar prehrane, poljoprivrede i stočarstva Turske Ahmet Esref Fakibaba, ministar šumarstva i vodoprivrede Veysel Eroglu i ministar prometa, pomorstva i komunikacija Ahmet Arslan.

Balkanske Aktuelnosti 42

 

Predsednik Recep Tayyip Erdogan je na poziv srbijanskog kolege Aleksandra Vučića u periodu od 9-11. oktobra obavio zvaničnu posetu Srbiji. Potpisani sporazumi i izjave koje su date prilikom susreta pokazuju da su odnosi Turske i Srbije ušle u novi period i da su počeli da se transformišu u strateško partnerstvo. Tokom susreta je izneto da prijateljske veze između Turske i Srbije pružaju veliki doprinos očuvanju stabilnosti na Balkanu, a istaknuta je i velika bitnost razvoja odnosa u pogledu ekonomskog razvoja regije. Tursko-srpski poslovni forum i 16 sporazuma koji su potpisani u raznim oblastima pokazali su da se radi na tome da se ekonomske veze dveju zemalja povećaju na puno veći nivo.

Svi oni koji se bave istraživanjem istorije Balkana dobro znaju da su jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević i Ataturk posedovali jako dobre prijateljske veze. Veruje se da je kralj Aleksandar pridobio simpatije Ataturka kada je odbio učešće u okupatroskom planu protivničkih država Osmanske imperije koja je doživela poraz u Prvom svetskom ratu. Kada je Aleksandar 1934. godine ubijen u Marseju, Ataturk je u telegrafu kojeg je uputio Beogradu kazao da je izgubio ¨dragog mu brata¨. Poseta lidera komunističke Jugoslavije Josipa Broza Tita Ankari 1954. godine je bila jako ekskluzivna u to vreme. No, usled uticaja ideološke podele koja je vladala za vreme Hladnog rata, nakon 1955. godine odnosi Ankare i Beograda su počeli da gube stari entuzijazam. Odnosi Ankare i Beograda nakon 1990-tih godina su stali pod uticaj zbivanja koja su se u to vreme događala na prostorima bivše Jugoslavije. Zbivanja u BiH u periodu od 1992-1995. godine, potom rat na Kosovu su uslovili nagle padove i uspone u odnosima Turske i Srbije.

Nakon što su demokrate preuzele vlast u Srbiji, oktobra 2000., bilateralni odnosi Turske sa Srbijom su počeli da se popravljaju. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, odnosi Turske i Srbije su opet zahladneli.  Turska je bila jedna od prvih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. No, i pored toga, Ankara i Beograd su u poslednjih 8 godina učinili odlučne korake kojima su uspeli da poprave i razviju bilateralne odnose. Veličanstven doček predsednika Erdogana od strane srbijanskog kolege Vučiča podsetila je na period prijateljstva između kralja Aleksandra i Ataturka.

Iako ove dve zemlje ne poseduju zajedničku granicu, turski zvaničnici svakom prilikom ponavljaju da Srbiju smatraju susedom. Ankara, kojoj je put preko Srbije najkraća ruta do Evrope, ovu zemlju smatra ključnom za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu. Kada se pogleda sa aspekta Srbije, Beograd je u poslednje vreme pokazao veliko interesovanje za turskim kapitalom kada su u pitanju razvoj projekata infrastrukture i povećanje zapošljavanja.

Udeo Srbije u ukupnoj vanjskoj trgovini koju je Turska 2016. godine realizovala sa 10 balkanskih zemalja iznosi 6,7% u izvozu i 4,5% u uvozu. Kumulativna vrednost turskih investicija u Srbiji je do kraja 2016. godine iznosila oko 113 miliona dolara. Prilikom posete predsednika Erdogana Srbiji, rečeno je da će turska tekstilna kompanija u Kraljevu uložiti investiciju vrednu 35 miliona eura. Osim toga, Turska je pružila podršku izgradnji autoputa Sarajevo-Beograd  čija se vrednost procenjuje na 800 miliona eura. 16 sporazuma koji su potpisani prilikom posete predsednika Erdogana, i to na raznim poljima, od trgovine, saobraćaja, energetike pa sve do obrazovanja, pokazuju da se infrastruktura ekonomske saradnje dveju zemlja u velikoj meri razvila. Veruje se da će turski biznismeni od sada biti mnogo zainteresovaniji za poslovanje u Srbiji.

Predsednik Erdogan podržava i ideju da se Srbija uključi u projekat izgradnje plinovoda Turski tok, kojim će se prirodni plin preko Turske transportovati u Evropu. Postoji velika verovatnoća da i Moskva podržava istu ideju. No, Beograd bi povodom ove teme morao uzeti dopust EU, sa kojom vodi pregovore za punopravno članstvo.

Sandžak, regija u kojoj uglavnom žive Bošnjaci, sa velikim zadovoljstvom pozdravlja novi period koji je počeo između Turske i Srbije. Prilikom posete Srbiji, predsednik Erdogan je zajedno sa kolegom Vučićem posetio srce Sandžaka, Novi Pazar, i još jednom ponovio da Ankara ovu regiju smatra mostom prijateljstva između Turske i Srbije. Na žalost, Sandžak je i dalje na listi najslabije razvijenih regija u Evropi. Zbog svega toga sandžački Bošnjaci sa velikom nadom priželjkuju realizaciju turskih projekata kako bi se ova regija počela razvijati.

Bez obzira na razlog, bliskost između Turske i Srbije poslednjih godina, pokazuje da su se ove dve zemlje u prošlosti suočavale sa nedostatkom dijaloga. Nedostatak dijaloga bi se povremeno pretvarao i u ¨medijski rat¨. Bliskost koje su Ankara i Beograd pokazali poslednih godina pozitivno se odrazila i na medije dveju zemalja. No, dobra saradnja Ankare i Beograda ponekad bi izazvala nepotrebne reakcije BiH i Albanaca u regiji. Činjenica je da će se zbližavanje Ankare i Beograda pozitivno odraziti i na ostali deo Balkana. I EU, koja na tursko postojanje na Balkanu gleda sa dozom konkurentnosti,  treba shvatiti ovu realnost. Čak šta više, zajedničko delovanje na Balkanu može stvoriti novu konotaciju u odnosima Turske i EU.

 



Povezane vesti