Balkanske Aktuelnosti 45/2017

Realizacijom projekta Kars-Tbilisi-Baku stvoriće se mogućnost razvoja saradnje između Evrope, Crnomorske regije, Kavkaza, Kaspijske regije i Azije što će Turskoj stvoriti nove mogućnosti i nove potencijale.

Balkanske Aktuelnosti 45/2017

 

Svečano je otvoren železnički projekat Kars-Tbilisi – Baku, koji predstavlja jedan jako bitan deo modernog projekta Put svile. Pored toga što će povezati Tursku, Kavkaz i Centralnu Evropu, očekuje se da će ovaj projekat preuzeti važnu ulogu u železničkom saobraćaju Kina  - Evropa, kao alternativa transportnim koridorima u regiji. Zahvaljujući železničkom projektu Kars-Tbilisi-Baku, i balkanske zemlje će zauzeti aktivniju ulogu u oživljavanju istorijskog Puta svile.

Sa okončanjem Hladnog rata i prelaskom zemalja bivšeg Istočnog bloka na tržišnu ekonomiju, zemlje Zapadne Evrope su počele da pronalaze transportne rute kojima će se brzo i jeftino infiltrirati na azijska tržišta. U tom okviru se posvetila veća pažnja Panevropskim koridorima, koji su se počeli razvijati početkom 90-tih godina i modernom programu TEN-T. Paralelno tome, počeli su radovi na oživljavanju kopnenog mosta između Evrope i Azije, koji aludira na železničku povezanost između ruskih i kineskih luka koje su smeštene na Velikom okeanu i luka u Evropi. Sa druge strane, razvijen je i saobraćajni koridor između Evrope, Kavkaza i Azije (TRACECA), kojim se predviđa povezivanje Evrope i Azije. Sa ovim projektom je predviđeno da se Panevropski koridori 4, 7, 8 i 9 povežu sa Centralnom Azijom a preko Balkana, Kavkaza, Turske, Crnog mora i Kaspijskog mora.

Ekonomska komisija UN-a za Evropu (UNECE) je pružila veliki doprinos proširenju TEN-T projekta na azijski kontinent. Osim toga, međunarodne organizacije poput Međunarodnog udruženja drumskih prevoznika (IRU), Evropske konferencije ministarstva prometa (ECMT) i Ekonomske i socijale komisije UN-a za Aziju i Pacifik (UNESCAP) su pružile veliki doprinos u uklanjanju prepreka koje su stajale u drumskom transportu između Evrope i Azije i stvaranju novih prilika za razvoj transporta.

Na 2. Međunarodnoj konferenciji Evro-azijskog transporta, koja je održana pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije UN-a za Evropu 2000. godine, definisana su četiri drumska saobraćajna koridora kojim će se EU povezivati sa Azijom a to su: TransSibirski saobraćajni koridor, Evropa-Kavkaz-Azija saobraćajni koridor, južni koridor i Koridor sever-jug.

Među prioritetnim projektima koji su definisani ovom prilikom našli su se i glavna trasa saobraćajnog koridora Evropa-Kavkaz-Azija i trasa koja povezuje Bugarsku sa Avganistanom i Kinom a preko Turske i Irana. Ove dve trase stvaraju mogućnost da se istorijski Put svile opet oživi preko Balkana i Turske. Jugoistočni koridor, kao jedan od pet najvećih saobraćajnih koridora EU, takođe pruža mogućnost oživljavanja istorijskog Puta svile preko Balkana i Turske. Treba napomenuti da Kina, sa sloganom ¨Jedna generacija, jedan put¨ pokušava realizovati novi projekat ¨Put svile¨.

Turska se nalazi na raskrsnici između Azije, Evrope i Afrike. Četvrtim, osmim i desetim saobraćajnim Pan-Evropskim koridorom Turska se neprekidno povezuje sa Pan-Evropskom saobraćajnom mrežom. Za prelazak u Evropu i Aziju preko Turske nalaze se dve alternative: preko Irana i Kavkaza.

Jezero Van je najveća prepreka za prelaz preko Irana. Trajekti na ovom jezeru su opremljeni starijom tehnologijom i poseduju nizak nivo transporta, tako da ne mogu pokriti potražnju u ovoj regiji. Alternativa povezivanja preko Kavkaza je problematična zbog graničnog prelaza u Jermeniji koja je zatvorena još od 1993. godine. Zbog svega toga je Turska dugo vremena radila na remontu puta na crnomorskoj obali, koji bi povećao kvalitet poveznice između saobraćajnog koridora Evropa-Kavkaz-Azija i Panevropske saobraćajne mreže. Osim toga, okončani su projekti Marmaray i železnica Baku-Tbilisi-Kars kojim se pruža mogućnost neprekidnog povezivanja između Evrope i Azije. Očekuje se da će železnička pruga, koja će biti izgrađena sredinom Mosta Yavuz Sultan Selim također pružiti veliki doprinos železničkoj mreži između Evrope i Azije.

Osim toga, u okviru pregovora koji se vode sa kineskim zvaničnicima, govori se o poboljšanju železničke mreže između Turske i Kine. Pored svega toga, u cilju pružanja olakšica na graničnim prelazima, menadžment i modernizacija nekih graničnih prelaza u Turskoj se realizuje od strane Turske unije komora i berzi (TOBB).

Realizacijom projekta Kars-Tbilisi-Baku stvoriće se mogućnost razvoja saradnje između Evrope, Crnomorske regije, Kavkaza, Kaspijske regije i Azije što će Turskoj stvoriti nove mogućnosti i nove potencijale. Zahvaljujući Putu svile, razviće se transportni i logistički sektor u Turskoj, čime će se usloviti razvoj trgovine. Istina je da će sve zemlje kroz koje bude prolazio projekat Kars-Tbilisi-Baku imati pozitivnog doprinosa u ekonomsko-socijalnom životu. No, da bi istorijski Put svile i zaista oživeo, nije dovoljna samo reorganizacija saobraćajne infrastrukture u Turskoj, već je od velike bitnosti i razvoj saobraćajne infrastrukture u balkanskim i azijskim zemljama. Činjenica je i to da će saobraćajni koridor Evropa-Kavkaz-Azija, kojim se povezuju zemlje Dalekog istoka preko Crnomorske regije i Kaspijskog mora i dalje biti veliki konkurent železničkom projektu Kars-Tbilisi-Baku.



Povezane vesti