Balkanske Aktuelnosti 51/2017

U regionalnoj saradnji balkanskih zemalja u poslednje vreme preovlađuju ekonomske teme kao što su poboljšanje životnih standarda, konkurencija i napredak. Ankete javnog mnjenja pokazuju da su temeljni problemi naroda regije nezaposlenost i ekonomij

Balkanske Aktuelnosti 51/2017

 

 

Proširenje je jedna od ključnih politika koju vodi EU. I pored raznih problema, zemlje Zapadnog Balkana su učinile važne korake povodom integracije u EU. Od samog početka su podsticaji EU pomogli u realizaciji državnih i ekonomskih reformi, poboljšanju kvaliteta demokratije i povećanju produktivnosti javnih institucija. Zemlje Zapadnog Balkana čine dodatne korake i na regionalnom nivou, pokušavaju unaprediti ekonomiju i ubrzati proces članstva u EU.

U regionalnoj saradnji balkanskih zemalja u poslednje vreme preovlađuju ekonomske teme kao što su poboljšanje životnih standarda, konkurencija i napredak. Ankete javnog mnjenja pokazuju da su temeljni problemi naroda regije nezaposlenost i ekonomija.

Balkanske zemlje godinama se ne mogu uvrstiti na listu zemalja sa ekonomijama u porastu. Udeo balkanskih zemalja 80'tih godina u ukupnom nacionalnom dohotku u svitu iznosio je 0,38, dok se 2008. godine smanjio na 0,18%. Nakon ovog perioda, uz uticaj globalne ekonomske krize, u balkanskim zemljama su se produbili socio-ekonomski problemi. Nacionalni dohodak po glavi stanovnika danas na Balkanu iznosi 38% od prosečnog nacionalnog dohotka u EU.

Prema izveštaju Balkan barometar 2016, 28% balkanskih državljana nije u stanju da plati račune i kirije, 20% nije u stanju da dovoljno ugreje svoje stanove, 40% strepi da će biti siromašni, dok 36% građana strepi da će izgubiti posao. Sa druge strane, i poslovni svet se susreće sa raznim problemima. 40% kompanija na Zapadnom Balkanu je prošle godine svoje probleme rešavalo uz kašnjenje sa plaćanjem. Veći deo ovih kompanija se suočio i sa finansijskim problemima.

Usled činjenice da privatni sektor nije dovoljno razvijen, zemlje Zapadnog Balkana imaju kontinuiranu potrebu za stranim investicijama kako bi povećali svoju konkurentsku moć i kako bi ekonomski napredovali. Svesni činjenice da ove poteškoće ne mogu prevazići sami, zemlje Zapadnog Balkana u poslednje vreme čine važne korake na regionalnom nivou, i zajedničkim delovanjem pokušavaju ispuniti svoje zajedničke interese i što više se približiti članstvu u EU.

Samit Zapadnog Balkana koji je 12. jula 2017. godine održan u Trstu bio  je jedan od najznačajnih regionalnih događaja na kojem su razmatrani projekti koji imaju za cilj poboljšanje saobraćajne i energetske infrastrukture. Pored samita u Trstu, prethodnih godina su održani i samiti u Beču i Berlinu.  Svi ovi sastanci predstavljaju pozitivne skretnice povodom reformi koje se trebaju provesti na putu ka EU.

Nivo na kojem se danas nalazi regionalna saradnja na zapadnom Balkanu ima potrebu za snažnom parlamentarnom podrškom. Parlamentarni forumi, koji su zabeležili razvitak u regiji, poboljšavaju regionalnu komunikaciju i time daju znatan doprinos integraciji regije u EU.

Savet za regionalnu saradnju (RCC) sa centrom u Sarajevu je jedna od najznačajnijih institucija koja brani zajedničke interese balkanskih zemalja. Ova institucija je prilika za podsticaj razvoja regionalne saradnje u regionu, a pruža podršku i političkim, ekonomskim, socijalnim i institucionalnim reformama. Kao operacioni ogranak Procesa saradnje jugoistočne Evrope (SEECP), Savet za regionalnu saradnju u poslednje vreme čini pozitivne korake i za razvoj napretka, zapošljavanja i poboljšanje konkurentskih uslova.

Sa aktivnostima koje realizuju na regionalnom nivou i uz pomoć institucija, balkanske zemlje pokušavaju stvoriti novu viziju. Naime, Balkan ne želi da se više spominje kao nestabilna regija, već kao regija koja se bori protiv korupcije, koja osnažuje svoje državne institucije, koja pokušava da privuče strane investicije i koja se interesuje uslovima života svojih državljana. No, činjenica je ta da balkanske zemlje trebaju učiniti još puno toga. Da bi ubrzale proces prijema u EU, zemlje Zapadnog Balkana trebaju učiniti odlučnije korake povodom razvoja pravne države, ekonomskog upravljanja i administrativnog kapaciteta, i to kako na nacionalnom, tako i na regionalnom nivou. Osim toga, zemlje se terbaju uzdržati pokreta i delovanja koji stvaraju napetost u bilateralnim odnosima. Tokom 2017. godine bilo je zbivanja koja su stvorila napetost u bilateralnim odnosima što se i odrazilo na kvalitet regionalne saradnje.

 

 



Povezane vesti