Balkanske Aktuelnosti 26/2018

Vlada Zorana Zaeva, koja je na vlast stupila prošle godine, uradila je korake vrijedne pohvale kada je u pitanju razvoj dobrosusedskih odnosa. Premijer Zaev, koji je iza sebe ostavio nacionalističku retoriku i politiku prethodne vlade VMRO-DPMNE, izabrao

Balkanske Aktuelnosti 26/2018

Balkanske Aktuelnosti 26/2018

 

Širom sveta postoje problemi za koje se godinama pokušava pronaći rešenje i koji godinama stoje ¨zaleđeni¨ bez ikakvog pomaka. Do skoro se verovalo da će problem imena, koji već 28 godina postoji između Makedonije i Grčke, dugo ostati nerešen. Početkom ove godine i Atina i Skoplje su pokazali konstruktivan stav i time uputili signale da će se problem oko imena rešiti. 17. juna 2018. godine potpisan je istorijski sporazum između Makedonije i Grčke. Kada se sporazum stupi na snagu u istoriji na Balkanu će biti otvorena nova stranica.

Odmah nakon 1991. godine, kada je proglasila nezavisnost, Makedonija je članstvo u Evroatlantske institucije, dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju uvrstila u strategiju nacionalnih interesa. Ovi ciljevi u vanjskoj politici su ujedno postali i temelji socio-političkih internih zbivanja. No, problem oko imena koji je posedovala sa Grčkom, Makedoniju je udaljavao od realizacije ovih ciljeva.

Atina je, uz tvrdnju da je ime ¨Makedonija¨ istorijsko naslijeđe Grčke odbijala da ovu zemlju prizna sa njenim ustavnim imenom. Skoplje je tvrdilo da ime Makedonija predstavlja temelj nacionalnog makedonskog identiteta i da svaka zemlja ima suvereno pravo da sama odluči o svom imenu.

Evropska komisija je više puta predlagala da se započnu pregovori sa Makedonijom u vezi punopravnog članstva, no prepreka zvana Grčka nije se mogla prevazići. Usled prepreke zvane Atina, Makedonija je izgubila priliku da 2009. godine, zajedno sa Albanijom i Grčkom postane članica NATO-a. Zbog svega toga je Makedonija na Međunarodnom sudu pravde započela pravnu borbu protiv Grčke, koja u praksi nije urodila plodom.

Vlada Zorana Zaeva, koja je na vlast stupila prošle godine, uradila je korake vrijedne pohvale kada je u pitanju razvoj dobrosusedskih odnosa. Premijer Zaev, koji je iza sebe ostavio nacionalističku retoriku i politiku prethodne vlade VMRO-DPMNE, izabrao je korake koji Makedoniju nisu gurali u izolaciju već kojima su se dobijali prijatelji. Napori Zaeva pozdravljeni su i od strane grčkog mu kolege Aleksisa Ciprasa, nakon čega je 17. juna 2018. godine između dve zemlje potpisan istorijski sporazum.

Na osnovu sporazuma, zvanično ime Makedonije će biti ¨Republika Severna Makedonija¨ a njen kraći naziv će biti ¨Severna Makedonija¨. Ovo ime će se svugde koristiti, a narod u Makedoniji će govoriti makedonskim jezikom dok će im identitet biti ¨Makedonci¨.

Da bi ovaj dogovor bio validan, premijeri obe zemlje će morati ubediti i svoj narod. U Grčkoj postoje oni koji se u potpunosti protive imenu Makedonije. Isto tako, veliki je i broj Makedonaca koji se protive dodavanju bilo kakvog prideva imenu Makedonija. Zbog toga je sporazum potpisan između Atine i Skoplja uslovio velike proteste i u Grčkoj i u Makedoniji.

Makedonski parlament (Sobranje), na sednici održanoj 20. juna 2018. godine, ratifikovao je sporazum o rešavanju pitanja novog imena Makedonije, koji su potpisali predstavnici Makedonije i Grčke na obalama Prespanskog jezera.

Od 120 poslanika, koliko broji Sobranje, sednici je prisustvovalo 69, od kojih su svi glasali "za" ratifikaciju sporazuma. Na jesen ove godine sporazum će biti iznet na referendum. Ankete javnog mnjenja pokazuju da 60% makedonskih državljana podržava promenu imena kako bi zemlja postala članica Evroatlantskih institucija. Etnička analitika pokazuje da 50% Makedonaca i 95% Albanaca podržava promjenu imena Makedonije, a sve u cilju članstva u EU i NATO.

Ukoliko referendum bude uspešan, da bi se izmenio ustav zemlje, u parlamentu je potrebna podrška 2/3. Neće biti lako dobiti ovu podršku, što se može reći i za Grčku jer i nju očekuje jako težak posao. No, očekuje se da će i EU biti posrednik kako bi sporazum stupio na snagu. Uskoro se može očekivati i odluka da se sa Makedonijom započnu pregovori o punopravnom članstvu. S druge strane, biće učinjeni koraci kako bi se ubrzalo članstvo Makedonije u NATO.

Primjer Zaeva i Ciprasa pokazuje da se nakon odlučne političke volje mogu rešiti i najteži problemi među zemljama i to bez ikakvog posrednika. Vlade Zaeva i Ciprasa zaslužuju sve pohvale jer su svetu pokazali da se i hronični problemi mogu riješiti samo ako za to postoji dovoljno dobre volje.



Povezane vesti