Balkanske Aktuelnosti 46/2018

Treba istaći da je borba protiv korupcije temeljna stavka u razvoju prosperiteta, stabilnosti, demokratije i pravne države na Balkanu.

Balkanske Aktuelnosti 46/2018

 

Izveštaj sofijskog Centra za istraživanje demokratije pokazuje da je mito, kao rasprostranjena društvena bolest, u ovoj zemlji zastupljeniji 2-3 puta više nego u ostalim evropskim zemljama. Ista studija pokazuje da je primanje i davanje mita u Rumuniji veće nego u Bugarskoj. Još jedna studija pokazuje da mito u BiH uzrokuje godišnji gubitak u vrednosti od 1,7 milijardi eura. Slično tome, mito u Srbiji je takođe jedan od najvećih društvenih problema. Svi ovi primeri podsećaju da je mito jedan od najozbiljnijih problema sa kojim se suočavaju balkanske zemlje. Zbog toga potreba za borbom protiv mita pred svim balkanskim zemljama stoji kao jedan od glavnih temelja.

Iako su mito i ostale vrste korupcije teme koje su zasmetale ljudima još od antičkog perioda, ekonomsko-socijalni gubici, uslovljeni mitom i korupcijom su počeli da privlače pažnju u poslednjih 25 godina. Geografski položaj Balkana, raspad Titove Jugoslavije, ratovi koji su se dogodili 90-tih godina te godine ekonomske transformacije su faktori koji su stvorili temelj koji je bio skladan razvoju korupcije na Balkanu.

Na primer institucije u Srbiji, zemlji koja je srljala iz rata u rat, koja je bombardovana od strane NATO-a i koja je bila pod sankcijama UN-a i EU, 90-tih godina su se povezale sa ozbiljnim kriminalnim radnjama. Istih godina u Hrvatskoj su uspešne trgovinske aktivnosti mogli sprovoditi samo oni koji su bili bliski tadašnjoj vladi ove zemlje. Povezanost između krivičnih dela i zvaničnih državnih organa je tema koja je dugo vremena okupirala dnevni red Bugarske.

Napori koji su vođeni za razvoj novoformiranih država na Balkanu, pretnje usmerene nacionalnoj bezbednosti i pretnje u vezi manjina su samo neki od faktora koji su usporili razvoj borbe protiv korupcije na Balkanu. Kada je članstvo u Evro-atlantske institucije postalo jedan od temeljnih ciljeva vanjske politike balkanskih zemalja onda je borba protiv korupcije postala neodvojivi deo primarne reforme. Izveštaji koji su objavljeni od strane Evropske komisije bili su mapa puta zemljama Zapadnog Balkana na temu šta trebaju učiniti na polju borbe protiv korupcije.

Za razliku od bliske prošlosti, danas se u Balkanskim zemljama nalaze nevladine organizacije koje poseduju kapacitet da odigraju aktivnu ulogu u borbi protiv korupcije. Sa druge strane, usled činjenice da se kampanjama koje vode nevladine organizacije i medijski izvori povećava svest naroda, danas sve balkanske zemlje dobijaju društvenu podršku u vezi borbe protiv korupcije. No, i pored pozitivnih zbivanja u ovom smeru, balkanske zemlje u objavljenim izveštajima i dalje dobijaju slabe ocene na temu korupcije. Na primer, u izveštajima Transperancy Internationala balkanske zemlje se i dalje prikazuju zemljama u kojima je korupcija najviše zastupljena. U izveštajima Global finanšl integriti (GFI) tvrdi se da je u balkanskim zemljama nedovoljno razvijen mehanizam za borbu protiv korupcije. U izveštajima Evropske komisije za napredak balkanskih zemalja se prenosi da je nedovoljna borba protiv korupcije zajednički problem svih zemalja regije. Čak i Bugarska i Rumunija, članice EU, često su podležne kritikama Brisela kada je u pitanju korupcija.

Fondovi, koji su izdvojeni od strane međunarodnih finansijskih institucija za borbu protiv korupcije, u balkanskim zemljama se uglavnom koriste za ojačanje kontrole nevladinih organizacija. Paralelno tome, nad vladama zemalja vrše se različiti pritisci kako bi se izvršile potrebne reforme. No, nedovoljna politička volja uglavnom ostaje da bude temeljni uzrok neuspešne borbe protiv korupcije. Zbog toga se trebaju razviti različite strategije kojima bi političke partije zauzele aktivniju ulogu u borbi protiv korupcije. Treba istaći da je borba protiv korupcije temeljna stavka u razvoju prosperiteta, stabilnosti, demokratije i pravne države na Balkanu.



Povezane vesti