Kiparsko pitanje: Poslednji tango u Ženevi

Pregovori koji počinju u ponedjeljak  9 januara će biti okončani 12 marta uz prisustvo Turske , Grčke i Engleske koje nose ulogu zemalja garantera

Kiparsko pitanje: Poslednji tango u Ženevi

Kiparsko pitanje koje  je od 1968 godine na dnevnom redu  međunarodne zajednice, došlo je u veoma bitnu fazu.

U martu  2012 godine su prekinuti pregovori na Kipru, da bi prihvatanjem zajedničke deklaracije 11 februara 2014 godine počeli i direktni pregovori s ciljem postizanja trajnog rešenja na otoku.

I pored toga što je u određenim periodima bilo zastoja u pregovorima na Kipru, dva lidera na otoku ,Mustafa Akindži i Nikos Anastasiadis su odlučnim stavovima uspeli da pređu preko više prepreka i naprave bitne korake na pet polja vezanih za  ekonomiju, evropske zajednicu, poseda zemljišta i podele snaga.

Zadnji susreti dva kiparska lidera su održani od 7-1 i 20-21 decembra  u švajcarskom gradu Mont Pelerinu. Pored toga što na ovim sastancima nisu postignuta željena rešenja, obe strane su u povratku na Kipar pokazale čvrst stav i 1 decembra nakon obavljenih priprema odlučili da se 9 januara okupe u Ženevi.

Pregovori koji počinju u ponedjeljak  9 januara će biti okončani 12 marta uz prisustvo Turske , Grčke i Engleske koje nose ulogu zemalja garantera.

Pre ovog sastanka, dve strane su se nekoliko puta sastale na Kipru i radile na tome da sa što manje nejasnoća otputuju u Ženevu.

Lider kiparskih Grka Nikos Anastasiadis je pre ženevskog sastanka otputovao u Atinu na konsultacije, dok su predsednik  Turske republike Severni Kipar  Mustafa Akindži i  premijer Husejin Ozugurgun obavili bitne konsultacije u Ankari.

Jako je teško prognozirati rezultat koji će proisteći nakon sastanka u Ženevi. I deset dana pred početak sastanka se pojavljuju bitna pitanja. Da bi se dao odgovor na očekivanja možda se trebamo podsetiti izjave predsednika TRSK, Mustafe Akinciya:

¨Zabeležen je napredak u mnogim temama, no isto tako postoje i velike razmirice. Obe strane će na sastanku u Ženevi, 11. januara, izneti svoje mape puta, i dan nakon toga, 12. januara, sa učešćem triju zemalja garantera, razmatraće se tema kao što su sigurnost i garancije. Nisam u stanju da prognoziram kakav će rezultat proisteći iz Ženeve. U Ženevu će Kiparska turska strana, sa svom političkom voljom i odlučnošću, otići sa ciljem formisanja novog Kipra, federalno ujedinjenog na temelju dve strukture, dve zajednice i dve zemlje osnivača.

Bilo prema izjavama sa turske bilo sa strane kiparskıh Grka, optimističke nade se jačaju izbegavanjem izjava koje bi povisile tenzije kao i to što oba lidera u svakoj prilici naglašavaju da ne žele da budućim generacijama ostave podeljen Kipar i da će po tom pitanju učiniti sve što je u njihovoj moći.

Ako pogledamo sa turske strane, stav Ankare je uvek bio na strani rešenja, a to je zasluga lidera, cenjenog predsjednika Redžepa Tajjipa Erdogana.

To što je na konferenciji u Ženevi rekao da će on predstavljati Tursku, još jednom je dokazao da je predvodnik što se ove teme tiče.

Republika Turska koja nikada nije štedela podršku Turskoj Republici Severni Kipar, naročito posle 2002.godine je jasno iznela svoj stav o rešenju. Čak je u toku referenduma 2004.godine, na način koji je zaprepastio one koji su se interesovali o tome pitanju, podržala opciju “DA”na referendumu.

Danas, potpuno podržava sporazume između predsednika Mustafe Akincija i lidera kiparskih Grka Nikosa Anastasiadisa.

Izvešteno je da je u situaciji do koje se došlo, u Ženevi zemlje garanti biti Turska i Engleska.

Sve su oči uprte u Grčku….

Na kraju, i ona će se naći u Ženevi 12.januara.

Premijer Grčke Aleksis Tsipras još uvek nije izneo odluku o tome da li će prisustvovati u Ženevi. Međutim to što o Kipru pre samita ostvaruje kontakte naročito sa zvaničnicima EU, ukazuje na to da se Atina priprema za Ženevu.

Ali ovo ne može biti prihvaćeno od strane turske strane pogotovo nakon sukoba koji su se desili u periodu od 1963-74 godine i brojnih masakra nad Turcima na ostrvu.

Da podsetimo kada je osnovana Republika Kipar 1960-te godine, koja je opstala samo tri godine, Turska, Grčka i Velika Britanije su bile zemlje garanteri i sa savezničkim sporazumima, koji su potpisani sa ove tri zemlje, dopušteno im je da stacioniraju vojne snage na ostrvu.

Dva bitna poglavlja u pregovorima su ¨Vlasništvo¨ i ¨Teritorija¨.

Donesena je odluka da se formira zajednička komisija u vezi kuća i zemljišta koje su Turci napustili na jugu, a kiparski Grci na severu, nakon 1974. godine. U ovoj delegaciji će mesto zauzeti isti broj ekperata sa obe strane. Zajednička delegacija će povodom napuštenih zemljišta doeti jednu od tri navedene opcije: povratak, zamena ili odšteta.

Što se tiče teritorije još uvek nije postignut dogovor u vezi procenta. Turska Republika Severni Kipar (TRSK) kontroliše skoro 35% teritorije ostrva. Ukoliko bude postignut dogovor, za pregovaračkim stolom je rečeno da će se posedovanje nad teritorijom od strane Kiparske turske federalne države smanjiti na 29,2%. No, delegacija kiparskih Grka insistira da taj procenat iznosi 28,2.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da je Kipar do sada korišten kao koz za ¨pogađanje¨ u odnosima Turske i EU, ulogu Rusije u regiji i uspostavljanje ravnoteža, pronalazak ugljikovodoničnih basena u regiji i činjenica da je Kipar u poslednje vreme postao bitna alternativa za međunarodni energetski koridor, onda problem postaje još složeniji.



Povezane vesti